Kraljev govor (The Kings speech, 2010, Tom Hooper) je odneo ubedljivo najviše nagrada na ovogodišnjoj dodeli Oskara, dok film Negde (Somewhere, 2010, Sofia Coppola) Sofije Kopole nije ni nominovan ni ishvaljen i prolazi prilično jadno. Oba filma prikazuju suze više klase. Oba se bave problemima uspešnih i onih visoko kotiranih u društvu, onih medijatizovanih u koje su uprte oči i uši najšire svetske javnosti. Opet, Kraljev govor hvale na sva usta, a Negde čak kude na sva usta. Iako Negde ostvaruje sasvim logičan i fini kontinuitet sa predhodnim filmovima Sofije Kopole, koja bi se mogla nazvati pravim ženskim autorom. Njen vizuelni potpis je tako nežan i tako uočljiv. Paleta blagih i prijatno uklopljenih boja, bebi roze, plave i zelene, sasvim prijatan odnos prema hrani koja je brižljivo pripremljena i ukusno deluje i sa ekrana (što je možda i uticaj kineskog filma i stripa), zatim taj diskretni šarm suštinski trule buržoazije koja ima privilegiju da uživa u svim blagodetima života, ali se ne oseća kao ljudsko biće već samo kao ništa. Dosada koja ubija sve ljudsko u životu, nedostatak draži u seksu, u roditeljstvu, pa čak i u vožnji automobila... jedini logičan završetak jeste beskrajni, prašnjavi put koji vodi negde, kada brzi automobili ostanu bez goriva. Šta je tu loše? I šta je za ne voljenje? Snažan autorski pečat? Autointrospektivni pogled rediteljke koja je odrasla u tom svetu? Fantastične pokretne slike što stoje u kontrastu sa težinom narativa koji podvlači beživotnost ogrezlih u medijima i novcu?
Sa druge strane je Kraljev govor. Suze neutešnog engleskog kralja Džordža VI jer ne ume bez mucanja da pročita proglas na radiju i teško se snalazi sa zadatkom kraljevanja. U periodu nadolazećeg svetskog rata, u periodu teške ekonomske krize, od kralja se očekivalo da bude glas nacije... ali snažan i odlučan, a ne mucav i bedan. I pored večitog straha od oca i starijeg brata, taj mucavac je preuzeo krunu, jer je držao do pravih patrijarhalnih vrednosti – i to je učinio prvi put u istoriji. Voleo je ćerke i vernu ženu, poštovao oca, voleo narod i zemlju. I hrabro stao pred mikrofon uprkos svom problemu. Šta treba da volim u ovom filmu? Ratnohuščaku ideologiju? Namerne paralele sa krizom tridesetih godina, koje treba da me uvere da postoje načini da se svaki problem prevaziđe, pa i naša trenutna opšta besparica? Suze jadnog zamuckujućeg kralja koji je iz svoje rezidencije u etar bacao odijume siromašnim radnicima, najpre pogođenim krizom, a onda izmasakriranim u ratu? Ne mogu se identifikovati sa onima ogrezlim u novcu i slavi iako imaju sitne porodične probleme. Žao mi je. I ne mislim da će kriza tako lako da bude prevaziđena zbog činjenice da je prosečni, ali ipak i posebni dečak to jednom uradio. Volim neke ideologije, ali ne one koje su vezane za dominaciju najjačih i ne one koje su smišljene da ih pojede prosečna, hormonima nabijena, oduševljena klimakterična žena... Zato živela Sofija Kopola i ko je.. akademiju!
zanimljiv pogled na stvari. dve zamerke : nije mi preterano jasno dovodjenje ova dva filma u vezu; ima ih i mnogo drugih koji se bave 'visom klasom'. drugo, akcenat Kraljevog govora stvarno nije na ratnohuackoj ideologiji, ili bilo kakvoj ideologiji, vec na prevazilazenju problema, trijumfu duha itd. koliko god to bili klisei, ocigledno i dalje pale. narocito ako su brizljivo upakovani u period piece oblandu.
ОдговориИзбришиHvala na komentaru. I na razmisljanju, jako cenim trenutke kada vidim da postoji neko ko razmislja. Samo napred, brate i prijatelju, zelim da se stalno srecemo po blogovima. Evo i mog odgovora na pitanja: Ova dva filma se bave gotovo identicnim problemima - ljudima koji su dostigli odredjeni nivo slave,onima cija je pojavnost uslovljena medijima i onima koji svojom pojavnoscu u medijima kreiraju odnos sire javnosti (masa) prema odredjenim problemima savremenosti. Jos bi analogija mogli napraviti (snimljeni u isto vreme, odredjeni istim istorijskim kontekstom, oba filma su drame itd...) Ideologija uspesnog pojedinca koji prevazilazi licni problem, a time i kolektivni problem - jeste ideologija naciotvornosti. Ona omogucava obicnim ljudima identifikaciju na nivou povlacenja paralela sa ljudskim intimnim problemima, a navodi ih da zaborave ili jednostavno ne problematizuju ono sto je materijalni kontekst, cinjenica da drustvo funkcionise na nivou klasnih razlika i da ne postoji jednakost. Sudbine ljudi nisu iste, a Kraljev govor vas navodi da pomislite da je Kralj obican covek, bas kao i mi. Kralj nije obican covek - Kralj je tlacitelj obicnih ljudi, neko ko je kreirao taj rat i mnoge druge ratove na mnogo nivoa. Ovaj film je stvorio atmosferu da engleski kralj nije imao veze sa ratom, osim kao glas naroda. Eto vam ideologije. Ona glasi: trenutna klasna podela je dobra, nemojte je menjati.
ОдговориИзбриши